Sedim u dvorištu sa komšijama. Sa ljudima koji ovde žive i kojima je ovaj zaliv deo svakodnevice.
Sunce polako zalazi iza brda.
Sedimo u hladovini citrusa i kamelija. Pogled ide prema Perastu i Verigama.
U jednom trenutku tišinu prekida brodska sirena.
Kruzer polako izlazi iz Bokokotorskog zaliva.
Pratimo ga pogledom.
Niko ništa ne govori.
Posle nekoliko trenutaka pitam:
Šta kruzeri zaista donose ovom kraju?
Nisam dobio jedan odgovor.
Svako je rekao ono što vidi iz svog ugla.
Neko je prvo pomenuo gužve. Neko saobraćaj. Neko sve više ljudi u Starom gradu.
Bilo je i onih koji su rekli da od kruzera žive mnoge porodice.
Ali kroz ceo razgovor provlačilo se isto pitanje.
Da li ono što dobijamo odgovara onome što ovaj prostor trpi?
To me je nateralo da potražim šta o tome kažu naučni radovi i stručne analize.
Više kruzera ne znači samo više novca
Na prvi pogled odgovor izgleda jednostavan.
Više kruzera znači više turista.
Više turista znači više novca.
Ali stvari nisu baš tako jednostavne.
Kruzing turizam donosi prihode. Od njega žive luka, pilotaža, turistički vodiči, organizatori izleta, taksi prevoznici, trgovina i deo ugostiteljstva.
Istovremeno, istraživanja ukazuju da veliki broj dolazaka otvara pitanja pritiska na infrastrukturu, saobraćaj, javni prostor i dugoročnu održivost razvoja destinacije.
Zbog toga sam sebi postavljam još jedno pitanje.
Koliki deo tih ekonomskih koristi zaista ostaje ljudima koji ovde žive?
Kotor nije jedini koji traži odgovor.
Norveška, Venecija, Dubrovnik, Amsterdam i Barselona danas ne razmišljaju kako da privuku još više kruzera po svaku cenu.
Razmišljaju kako da turizmom upravljaju tako da sačuvaju prostor zbog kojeg ljudi uopšte dolaze.
Najvažnije pitanje možda je — more
Za Kotor je možda najvažnije pitanje more.
Bokokotorski zaliv nije samo turistička razglednica.
To je osetljiv morski ekosistem.
Naučna istraživanja pokazuju da sidrenje velikih brodova može oštetiti morsko dno, a intenzivan pomorski saobraćaj i podvodna buka mogu uticati na morske organizme.
Ne tvrdim da kruzeri ugrožavaju ribarstvo u Boki.
Za takvu tvrdnju bila bi potrebna ozbiljna istraživanja sprovedena upravo ovde.
Ali mislim da je sasvim opravdano postaviti pitanje kako dugoročno sačuvati najveću vrednost ovog zaliva.
Možda postoji drugačiji model
Možda deo kruzera ne bi morao da ulazi u najosetljiviji deo zaliva.
Možda bi putnike mogli da preuzimaju manji brodovi sa niskom ili nultom emisijom.
Možda to nije dobro rešenje.
Ali mislim da vredi razgovarati o njemu.
Jer voleo bih da i za dvadeset, pedeset ili sto godina neko sedne u dvorište, pogleda prema Perastu i Verigama i vidi isti zaliv koji danas gledamo mi.
Autor: Nikola Skeledžija
© 2026 Nikola Skeledžija. Sva prava zadržana. Citiranje je dozvoljeno uz pravilno navođenje autora i izvora. Umnožavanje, distribucija ili prerada ovog teksta, u celini ili delimično, bez prethodne pisane saglasnosti autora nije dozvoljena.